Paki je naš profesionalni ležavac, čovek koji bi mogao da osvoji zlato na Olimpijadi iz izležavanja. Posle posla je mrtav, pre posla je umoran, a za vreme posla verovatno već planira kako će da odmara. Daje se poslu više nego što bi iko pametan — pa zato i ne čudi što pola vremena izgleda kao da mu treba dopuna duše, a ne telefona. Voli da kampuje, ali naravno, samo kad ga neko isčupa iz kreveta i kad više nema izgovora. Inače mu je glavni hobi „prčkanje“ po dvorištu — uvek nešto popravlja, premešta ili „samo da završim ovo“, što mu je idealna karta za bežanje kad ga zovemo na druženje. Kad pije, tradicionalno pretera, pa ga onda gledamo kako pravi filozofske monologe koji nikada ne završe. Ali što god da radi, znamo da je naš, da nas voli i da bi se za društvo uvek našao kad je stvarno bitno. U suštini, Paki je naš smoreni mačak — ponekad lenj, ponekad nemoguć, ali uvek drag i neizostavan.